Најновије вести и обавештења

Деманти Тање Сантрач на неистине изнете у НИН-у

26.11.2021.

Недељник НИН објавио је у новом броју од 25.новембра деманти Тање Сантрач, директорке Центра дечјих летовалишта и опоравилишта Града Београда на неистине изнете у тексту “Посао купила за 7.000 евра, па добила отказ”, објављеном у прошлом броју од 18.новембра.

Текст преносимо у целости:

Поштовани господине Ћулибрк,

Као директорка Центра дечјих летовалишта и опоравилишта града Београда обраћам Вам се поводом текста који је објављен у недељнику НИН, у броју 3699  од, 18. новембра 2021. године, под насловом „Посао купила за 7.000 евра, па добила отказ“ (стр. 22 – 23), који је потписала новинарка Љиљана Стојановић.

Будући да се текст заснива на низу неистина, произвољних тврдњи и негативних оцена на мој рачун, као руководиоца Центра дечјих летовалишта и опоравилишта града Београда (ЦДЛ), желим да вас упознам са следећим:

1. Против Милице Јелић, бивше запослене у ЦДЛ-у, на радном месту референт за радне односе, на основу чије изјаве, која обилује лажима и клеветама на мој, и рачун запослених у ЦДЛ-у, поднела сам кривичну тужбу за извршење кривичног дела Увреде (по чл. 170 КЗРС), као и кривичне пријаве за кривично дело  угрожавање сигурности (чл. 138) и кривичног дела прогањања (чл. 138a. КЗ РС).

Кривичну пријаву за угрожавање сигурности против Милице Јелић поднеле су и Јована Зекавица, помоћница директора као и Снежана Губеринић, шеф продаје и трансфера (председница синдиката).

2. Лаж је да је Милица Јелић платила радно место у ЦДЛ-у 7.000 евра, како у тексту тврди, индиректно доводећи и мене, као руководиоца и ЦДЛ у везу са корупцијом, што новинарка Љиљана Стојановић и наводи тврдећи већ у уводу: „Отказ уговора о раду, који је 25.октобра ове године примила Милица Јелић… отворио Пандорину кутију корупције, незамисливих личних, родбинских и политичких веза у тој државној установи“. Таква тврдња има несагледиве последице у јавности на углед установе коју водим, њене запослене, посебно оне које спомиње именом и презименом, и мој лично. Јелићева тврди да има доказе за своје тврдње, па се поставља логично питање - зашто их нисте објавили и зашто их није предала органима надлежним за корупцију? На томе не инсистира новинарка Стојановић.

Истина је заправо следећа: Милица Јелић је добила отказ након иживљавања, физичког насиља, вређања, омаловажавања и неприхватљивог понашања сваке врсте, над већим бројем колега у ЦДЛ-у и нада мном лично. Тврди, како наводите у тексту,  да је трпела „свакодневно вербално насиље и претње…“. Управо је супротно: запослена је малтретирала колеге, чупала за косу пред сведоцима колегиницу Данијелу Стевановић, која је није пријавила полицији из страха да не навуче још већи гнев Јелићеве, будући да је болесна самохрана мајка (нема један бубрег) и жртва готово свакодневне тортуре од стране Јелићеве. Јелићева је претила „својим криминалцима“ запосленима и њиховој деци, фотографисала мене лично и колегенице без нашег знања, вређала претпостављене и колеге, ометала процес рада и бахато се односила према готово свима. За све постоји велики број сведока који су мени као руководиоцу у више наврата упућивали писане изјаве и жалбе на понашање колегинице.

Нетачни су наводи да се Милица Јелић  запослила у ЦДЛ-у  29. јануара 2019, већ 29. јануара 2020. године. Па се питамо да ли је аутор текста проверио и тачност осталих информација за које нас оптужује, с обзиром да је ово лако проверљив податак доступан од стране Милице Јелић. Да се не ради о словној грешци у прилог томе говори и тврдња да је све почело у јануару 2019. године.

Запослена је у сектору продаје ушла у конфликт са готово свим колегама, али јој је пружена нова шанса - под претпоставком да ће се боље снаћи у мањој радној средини, па је пребачена у сектор људских ресурса, који има само две запослене. Међутим, конфликти са обе запослене, увреде и насиље, као и ометање радног процеса су се наставили.

Једино решење, будући да запослена у више наврата није испунила обећање да ће променити своје понашање у професионалном смислу, је била примена Закона о раду и Правилника о понашању запослених у ЦДЛ-у, јер су се стекли сви законски услови да запослена 25. октобра 2021. године добије отказ Уговора о раду. Подвлачим, искључиви разлог за отказ Јелићевој је непоштовање радне дисциплине, прописане актом послодавца, будући да је претила и вређала колеге, односно ометала процес рада. Након што је дана 14.10.2021. године примила, путем поште, упозорење о постојању разлога за отказ, Милица ми је дана 15.10.2021. године, послала увредљив и претећи мејл у ком захтева да је чекају паре на столу или унапређење као и низ претећих порука путем вибер апликације. На решење о отказу до данас нисмо обавештени да је бивша запослена покренула спор пред надлежним судом, иако на то има право, али је колико видим потражила правду и пажњу у медијима.

Друго, бивша запослена се у више наврата обраћала по различитим основама (од наводног кршења забране пушења у радним просторијама до оптужби да нема основна средства за рад) на већи број адреса и нашу Установу пријављивала различитим инспекцијама, износећи лажи и каљајући њен углед – Министарству здравља, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и градском Секретаријату за образовање и дечју заштиту. Све инспекције које су по тим пријавама извршиле ванредни инспекцијски надзор у просторијама ЦДЛ-а утврдиле су да нема незаконитости, о чему поседујемо писану документацију надлежних инспекција Министарства здравља и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Што се тиче мог односа као руководиоца према Милици Јелић, која у тексту тврди да је од мене трпела  „свакодневно вербално насиље и претње…“, истина је сасвим супротна: вређала ме је, претила, узнемиравала, прогањала. О свему постоје сведоци, мејлови, поруке путем вибер апликације и видео снимци са сигурносних камера, као доказни материјал који ћу изнети на суду. Кап у препуној чаши је то што је уз непрекидне претње, уходила и обратила се мом трогодишњем детету, које је моја мајка извела у шетњу испред зграде  у којој живим, о чему постоји званична пријава у ПС Земун.

У више наврата дала сам јој шансу као младој особи, с обзиром на радно неискуство и да јој је ово прво запослење у већем колективу, да се професионално оствари и прилагоди, верујући у њена обећања да ће променити своје бахато понашање, правдајући исто својом „несташном“ природом, и да ће се професионално понашати, наглашавајући да се не дрогира, што никада нисам поставила као питање, о чему такође постоје докази.

Уместо професионалног понашања, Јелићева је од мене уценама тражила да је додатно унапредим и распоредим на руководећа радна места, која по систематизацији Установе не постоје. У писаном облику је тражила да јој купим нови мобилни телефон, обезбедим доручак из ресторана „Џери“, за ручак лососа и авокадо, као и капућино и то све конзумира у канцеларији директора, и за ово постоје докази. У складу са наведеним једино што могу да претпоставим је да је својим понашањем, непримереним било којој радној средини, желела да се освети и мени као руководиоцу, иначе ће ми направити „пакао од живота“ јер нисам хтела да јој испуним све жеље, и колегама са којима је била у конфликту.

Јелићева наводи да су се према њој лоше понашале поименично и Јована Зекавица, помоћница директора, Габријела Живић, секретар, као и шеф продаје и трансфера и председница синдиката Снежана Губеринић. Истина је да је бивша запослена вређала, малтретирала и претила поливањем врелом кафом, поменутим колегиницама и претпостављенима, о чему постоје писане изјаве и притужбе мени као руководиоцу, као и писмо Синдиката наше Установе са захтевом да их заштитим и санкционишем Јелићеву, што сам на крају по Закону и учинила. 

3. Инсинуација да сам поднела пријаву у ПС Земун због претходног радног исуства је злонамерна, јер сви грађани Републике Србије имају право да поднесу кривичне пријаве због угрожавања по живот и тело, а Милица Јелић ми је у дужем временском периоду претила да ће ми направити „пакао од живота, добићеш батине, убићу те“. Да ли то значи да ја, Тања Сантрач немам једнака права као остали грађани Републике Србије, да поднесем кривичну пријаву ако ме неко угрожава, прати, прети, нарушава моју сигурност и душевни мир?

Такође, нетачни су наводи да сам била члан Управног одбора РТС-а. Истина је да сам била заменик председника програмског одбора РТС-а.

4. У тексту се такође наводи, позивајући се на неименоване саговорнике, да „су се у Центру намештали конкурси и тендери…“, те да су се „из те фирме извлачиле велике провизије по основу намештених тендера“, чиме се наш Центар и ја као руководилац стављамо на стуб срама као корумпирани, што директно има несагледиве последице по углед Установе и мој лични, као и по наше пословање и на кориснике наших услуга. Под пуном материјалном и кривичном одговорношћу тврдим да је у питању злонамерна ноторна лаж и позивам сваког ко има и најмањи доказ за такве неистине, да га изнесе, а надлежне институције у сваком часу могу да провере пословање Центра, као што то и чине до сада. Једина истина је да је од мог доласка на чело ЦДЛ-а, од октобра 2018. године, до данас спроведено више од 30 јавних набавки, објављених на Порталу јавних набавки. Ни на једну одлуку о додели уговора, искључиво по основу најповољније понуде, није уложен ни један захтев за заштиту права понуђача иако се на поједине тендере јавило и по седам понуђача. Друго, као индиректни буџетски корисници чији је оснивач Град Београд, дужни смо да све извештаје о наменском коришћењу буџетских средстава уредно достављамо Секретаријату за образовање и дечју заштиту и свим другим надлежним институцијама. Ни на један није било примедби.   

5. Говорећи о мом личном и професионалном ангажману у ЦДЛ-у, у НИН-овом тексту се наводи да сам се „у јеку пандемије и у време ванредног стања, са најближим сарадницима и пријатељима башкарила у Митровцу на Тари и Шупљој стени на Авали…“. НИН понавља лажи изнете у прошлогодишњем тексту новинарке Љиљане Стојановић (ауторке и овог текста) на странама вашег Недељника, изостављајући моју страну приче – да сам наведене наводе демантовала, а НИН објавио мој деманти 11. јуна 2020.године. 

Због свега наведеног мој пуномоћник, адвокат Александар М. Илић, поднео је тужбу против НИН-а, главног и одговорног уредника Милана Ћулибрка и ауторке текста Љиљане Стојановић на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа а чији ће износ бити дониран у хуманитарне сврхе.  

Захтевам да мој деманти објавите у складу са обавезом дефинисаном Законом о јавном информисању и медијима, и то у целости и на истом простору као што је текст објављен у прошлом броју НИН-а од 18. новембра 2021. године. Свако скраћивање или објављивање појединих делова ван контекста, може ми нанети још већу штету, каљајући мој углед, као и углед установе и запослених у ЦДЛ.  

Директорка Центра дечјих летовалишта и опоравилишта града  Београда

Тања Сантрач 

    Пратите нас

    ИСО стандард